Ime obećava limuzinu, ali suština je drugačija. Limo servis je usluga privatnog prevoza koja se ugovara unapred, sa poznatim vozilom, poznatim vozačem i poznatom cenom, gde se putnik ne prilagođava prevozu nego se prevoz prilagođava putniku. Reč limuzina zadržala se iz vremena kada je vozilo bilo jedina razlika. Danas je vozilo samo najvidljiviji deo usluge, a sve što je važno dešava se pre nego što se vrata otvore. U Beogradu se ovaj vid prevoza poslednjih godina razdvojio od taksi tržišta i postao zaseban standard sa sopstvenim pravilima, i vredi razumeti šta ta pravila podrazumevaju pre nego što se prvi put zakaže vožnja.
Suštinska razlika nije u marki automobila, već u trenutku kada usluga počinje. Taksi vožnja počinje kada putnik uđe u vozilo. Limo vožnja počinje danima ranije, u trenutku kada se raspored preda dispečeru. Tada se određuje vozilo prema broju putnika i prtljaga, dodeljuje se vozač, planira se ruta sa alternativama i rezerviše se vreme koje pripada isključivo tom klijentu. Kada dođe dan vožnje, ništa se ne improvizuje. Vozač je na lokaciji ranije, zna ime putnika, zna odredište i zna šta sledi posle. Ta razlika se ne vidi na fotografiji vozila, ali se oseti u svakoj situaciji koja izađe iz plana.
Automobil se može kupiti. Vozač se gradi godinama. Profesionalni šofer u premium prevozu nije samo osoba koja upravlja vozilom, nego osoba koja upravlja iskustvom putovanja. To znači stil vožnje bez naglih kočenja i ubrzavanja, jer se udobnost meri time da li putnik može mirno da čita ili radi. Znači poznavanje grada do nivoa koji navigacija ne pokriva, dakle znanje koji ulaz u hotel je bliži liftu i gde se stvara zastoj u određeno doba dana. Znači i razumevanje kada je razgovor dobrodošao, a kada je tišina deo usluge. Diskrecija je ovde profesionalna obaveza, ne ljubaznost, jer se u tim vozilima često vode poslovni razgovori i telefonski pozivi koji ne izlaze iz vozila.
Kada se kaže luksuzno vozilo, misli se na skup vrlo konkretnih osobina koje se mogu proveriti. Prva je starost i održavanje, jer vozilo koje se koristi u premium prevozu ide na servis po planu proizvođača, ne po potrebi. Druga je oprema koja utiče na komfor putnika pozadi, dakle prostor za noge, kvalitet sedišta, zvučna izolacija i klima sa odvojenom zonom. Treća je prilagođenost nameni, jer nije isto vozilo za jednog poslovnog putnika sa laptopom i za šestočlanu porodicu sa koferima. Iz tog razloga ozbiljan vozni park nije skup najskupljih automobila, već pažljivo sastavljen izbor u kome svaka klasa vozila pokriva određenu vrstu putovanja. Limuzina više klase, terensko vozilo za duže relacije i planinske puteve, prostrani van za grupe i porodice, i kombi za veće grupe sa prtljagom.
Ni jedna usluga ne otkriva razliku u kvalitetu tako brzo kao dolazak na aerodrom. Let kasni, sleti ranije, prtljag se čeka duže nego obično, a putnik izlazi u nepoznat grad posle nekoliko sati putovanja. Ozbiljan servis prati status leta u realnom vremenu i pomera dolazak vozača prema stvarnom sletanju, ne prema onome što je pisalo na karti. Vozač čeka u terminalu sa oznakom, preuzima prtljag i vodi putnika do vozila koje je već parkirano. Cena je poznata unapred i ne menja se ako se čeka duže. Za putnika to znači da posle leta ne mora da donosi ni jednu odluku, a to je često najveća vrednost cele usluge.
Za poslovnog korisnika prevoz je deo radnog dana, ne pauza u njemu. Vožnja od sat vremena kroz grad može biti izgubljeno vreme ili produžetak kancelarije, a razlika je u uslovima. Tiho vozilo, stabilna vožnja, mogućnost punjenja uređaja i sigurnost da će se stići na vreme omogućavaju da se tokom puta pripremi sastanak ili obavi poziv. Kod nekoliko sastanaka u jednom danu, angažovanje vozila i vozača na više sati rešava celu logistiku odjednom, jer se ne traži parking, ne čeka se novi prevoz i ne gubi se ritam. Postoji i utisak koji se ne meri satnicom, jer način na koji se dolazi na poslovni sastanak govori o ozbiljnosti pre nego što se izgovori prva rečenica.
Venčanja, proslave, dočeci gostiju iz inostranstva i putovanja do planinskih centara i banja imaju jednu zajedničku osobinu, a to je da se ne ponavljaju i da nema prilike za popravku. Kod takvih vožnji planiranje je važnije od samog puta. Određuje se redosled preuzimanja, vreme dolaska usklađuje sa satnicom događaja, a broj vozila prema broju gostiju. Kod celodnevnih tura po Srbiji i regionu prednost je što ruta ostaje otvorena, pa se stane gde se poželi i ostane koliko se poželi, bez rasporeda koji nameće neko drugi. Putnik gleda predeo, vozač rešava sve ostalo.
Cena premium prevoza računa se drugačije nego cena taksi vožnje, i to je jedna od najvećih praktičnih razlika. Umesto naplate po pređenom kilometru u trenutku vožnje, ugovara se fiksan iznos za relaciju ili dnevna satnica za angažovanje vozila i vozača. Na iznos utiču dužina rute, trajanje angažovanja, klasa vozila, broj putnika i eventualni posebni zahtevi. Ono što ne utiče jeste gužva u saobraćaju, jer rizik od zastoja preuzima prevoznik, a ne putnik. Zbog toga cena po kilometru zna delovati više nego kod klasičnog prevoza, ali je konačan iznos poznat pre polaska i ostaje isti bez obzira na to kako dan protekne.
O ovoj usluzi je teško govoriti dok se ne koristi, jer se sve njene prednosti pokazuju u odsustvu problema. Nema traženja prevoza, nema pregovaranja o ceni, nema pitanja da li će se stići na vreme i nema nepoznatog vozila koje staje pred vrata. Upravo zato se limo servis retko koristi jednom. Klijenti koji ga jednom uvedu u svoj raspored obično prestanu da razmišljaju o prevozu kao o zadatku i počnu da ga tretiraju kao servis koji jednostavno radi u pozadini. Ako razmišljate da li vam takva usluga treba, najkorisnije pitanje nije koliko košta vožnja, nego koliko vredi to što o njoj više ne morate da mislite.
